Tema iz NSugostitelj magazina, broj 11. Preuzmite magazin ovde.
Novi Sad je oduvek važio za veselu varoš. Imućni novosadski stanovnici, kako varošani, tako i salašari, našli su uvek prilike i mogućnosti da svakidašnji život dopune i sedelјkama uz piće i veselјe.
Dunavska ulica
Jedna od prvih ulica u Novom Sadu je Dunavska ulica, koja ni posle tri veka nije promenila ime, a izgled joj je gotovo ostao onaj stari. Veliku zaslugu za tako dug vek ove trgovačko-zanatske ulice imaju sami građani koji su se trudili da se ova stara ulica sačuva, ali i Zavod za zaštitu spomenika koji nastoji da ono što je oštećeno ili preuređeno vrati u prvobitni izgled, ako je to moguće. Bilo je tu kuća u kojima su se u jednom period nalazile krčme, mada su se one menjale kako i sami vlasnici.
Zgrada broj 18 potiče iz druge polovine XIX veka, a ubeležena je na planu Novog Sada iz 1885. godine. Vlasnici su bili gostioničari kafane „Kod Brudera“.
Zgrada broj 7 izgrađena je u drugoj polovini XVIII veka, a u buni je neznatno stradala. Krajem XIX veka vlasnik joj je bila porodica Petrović i u to vreme je korišćena kao gostionica. Danas je u vlasništvu familije Đorđević.
Zgrada broj 21 sagrađena je takođe u XVIII veku. Posle delimičnog rušenja u buni, obnov- ljena je. Krajem XIX veka u zgradi je stanovao knji- ževnik i profesor, saradnik „Zastave“, “Srbobrana“ i drugih listova, Sandić. U njoj je neko vreme radila poznata boemska kafana „Crni jarac“, a 1874. godine u ovoj kući je stanovao i Vasa Pelagić. Krajem XIX veka vlasnik joj je bio Prodanović, krojač i predsednik Zanatlijske zadruge Novog Sada.
Za zgradu broj 29 se ne zna tačno kada je podignuta, ali se pretpostavlja da je u pitanju 1905. godina. To je jedna od najlepših zgrada ne samo u Dunavskoj ulici, nego i u Novom Sadu. Jedna je od dve koje su sazidane na zemljištu neka- dašnje čuvene gostionice i svratišta „Kod crnog mačka“. Ova poznata novosadska gostionica bila je vlasništvo novosadskih kamenorezaca, braće Šoman.
Zgrada broj 35, poslednja u nizu starih zdanja Dunavske ulice, potiče iz 70-tih godina XIX veka. U njoj se dugo nalazio poznati hotel „Fabri“, a danas je koristi vojska Srbije.
Kafanski život
U starom Novom Sadu kafanski život bio je bogatiji nego danas. Šezdesetih i osamdesetih godina XIX veka Novosađani su se svakodnevno okupljali u određenim kafanama. Intelektualna elita starog društva provodila je tu dobar deo svog života u diskusijama, dogovorima, šalama. Tada još mladi ljudi, a kasnije poznati književnici, političari, javni radnici, pesnici i umetnici, međusobnim kritikama korigovali su svoja shvatanja i dobijali inspiracije za stvaralački rad. Iz tih kafana ponikle su i ideje za osnivanje mnogih naših kulturnih ustanova u gradu. I preko dana se tamo obavezno navraćalo, da se novine natenane pročitaju, pretresu najnovija društvena i politička zbivanja, ono o čemu se šuška ili na trgovima kliče. Kafane toga vremena behu prerasle skoro u institucije.
Jedna kafana bila je tadašnji tipičan primer gradskog kulturnog milјea, a to je nekadašnja najposećenija pivnica „Linda”, današnja „Lipa” u Miletićevoj ulici.
Bilo je baš živo i veselo, i mimo praznika i javnih zabava dolazili su i stanovnici obližnjih mesta i salaša. Bilo je važno „izaći i videti sveta”, i biti viđen, razume se. Ako bi se provod odužio, kako je najčešće i bilo, ostajali bi u gradu na konaku, u nekom od velikih hotela sa gostinskim sobama. Novi Sad, koji se iz dana u dan sve više razvija i već poprima tipičan noćni život velikih gradova. On je vrlo zabavan i šarolik. Na drugi način se noći provode u lokalima najužeg centra, a sasvim drugačije u onim mnogobrojnim restoranima bliže i dalje periferije.
Česti gosti birtija bili su i političari, pa je bilo i situacija da je svaka politička frakcija, pored svoga lista (radikali “Zastavu”, a liberali “Branik”) imala svoju kafanu u koju su zalazile stranačke pristalice. Tako je krajem XIX veka postojala kafana “Linda”, kasnije “Lipa” u kojoj su gosti bili liberali, a radikali predvođeni Jašom Tomićem odsedali su u “Beloj lađi”, kafani koja je među retkim objektima neoštećena preživela bombardovanje grada 1848/49. godine.
U ovom periodu na glasu su bile i zabave u „restoraciji“ hotela “Kraljica Marija” gde se, uz veseli čarlston i tango točila najbolja vina.
Novi Sad je oduvek važio za veselu varoš. Imućni novosadski stanovnici, kako varošani, tako i salašari, našli su uvek prilike i mogućnosti da svakidašnji život dopune i sedelјkama uz piće i veselјe. Često i mimo onih provoda o praznicima i javnim zabavama dolazili su u centar varoši i veselili se. Novi Sad je tada imao priličan broj kafana i gostionica. Bilo ih je u svim glavniim ulicama, u nekima čak i po nekoliko. Kafane su bile specijalizovane po vinu i pivu. Pivo se pilo na čaše od dva deci i na krigle od pola litre. Pivopije su obavezno mezile i pile pivo i pred ručak i pred večeru, a točilo se, bogami, i iz bureta sa leda. Jedna kafana bila je tadašnji tipičan primer gradskog kulturnog milјea, a to je nekadašnja najposećenija pivnica „Linda”, današnja „Lipa” u Miletićevoj ulici.
Tekst je preuzet iz knjige “Novi Sad Kafanoligija i prostitucija” autora Zorana Kneževa, koju možete poručiti na br. tel. 064-1258337 ili na mail zoranknezev@gmail.com
