Poetika žeđi

Petar Samardžija

Samo je prva flaša skupa.

Francuska poslovica
Poetika žeđi
Fotografija: Pixabay

Vino je kulturno piće i sva pravila za uživanje u njemu imaju opravdan razlog svog postojanja.

Razume se, međutim, da je uzaludno tretirati mladi prokupac ili portugizer sa istom pažnjom koja se mora posvetiti staroj flaši kaberne sovinjona ili pino noara. Uostalom, svaka stvar mora da se uradi u skladu s prilikom i kvalitetom vina. Kada dobra flaša dostigne pravu temperaturu, kada je dovoljno odstajala i kada je otvorena kako treba, ne preostaje nam ništa drugo nego da uživamo u njezinom sadržaju. Nikad ne ispijajući čašu naiskap: kvalitetno vino ne služi za gašenje žeđi, za to postoje neki drugi napitci.

Svako vino ima svoj miris, svoj ukus i vrlo ličnu slast i treba nastojati da se nijedna od ovih osobina ne izgubi, da dođe do izražaja. Vino ima i lepu boju, po kojoj onaj ko zna da je „čita“ saznaje o njegovoj mladosti ili starosti, o zdravstvenom stanju i još mnogo toga. Šteta bi bilo da se, zbog žurbe, ne uživa u tome.

Uživanje se nastavlja donošenjem flaše na sto.

Pravilo je da se vino služi u svojoj originalnoj flaši. Naravno, ukoliko se ne radi o vinima koja su stareći godinama formirala talog. U tom slučaju flašu valja pažljivo otčepiti, sa što manje oštećenja čepa, pritom i vino „dekantirati“, što će reći, pažljivo pretočiti iz flaše u prikladan bokal za serviranje, kako bi se odvojio eventualni talog, koji je, inače, sasvim prirodan. Ova operacija izvodi se veoma retko, samo kad se radi o mnogo starim vinima i kada se uz plamen voštanice utvrdi da u flaši ima mnogo taloga. Neka vina tako dobijaju na kvalitetu, ali je važno da se operacija obavi u pravo vreme: najbolje je, obično, da to bude sat vremena pre nego što će se vino piti. Većina vinskih znalaca, međutim, smatra da je ovo pretakanje uvek štetno. Kod nas su takva vina prava retkost, ali naši vinski konobari, koji sebe radije zovu somelijeima, to nemilice rade i sa belim i crnim vinima, ne vodeći mnogo računa o njihovoj starosti ali na opšte zadovoljstvo svojih gostiju. Dobro je da se izvešte dok nam ne stignu prava arhivska vina, a i gosti koji to zaslužuju.

Pre deset godina u Burgundiji (Francuska) jedan proizvođač čuvenog vina korton prikazao mi je kako flaše koje su više godina odležavale u podrumu, pre slanja na tržište, oslobađa taloga skupljenog na dnu boca. Koristio je poseban aparatić sa cevčicom koja sa dna flaše usisava nakupljeni talog pomoću vakum pumpice. Nivo vina nadopunjava drugim kortonom i flašu zatvara. Očito, reč je o sistemu koji ne može da se koristi masovno.

Staklenka u koju se pretače vino pre serviranja mora da bude od kristala ili od veoma prozirnog stakla, sa drškom koja lepo stoji u ruci i sa grljkom u obliku kljuna koji olakšava točenje u čaše. S čašom u ruci ostajemo sami sa svojim vinom. Napokon smo u prilici da ga upoznamo, da „čujemo“ kako se oseća na slobodi posle dugog tamničenja u boci.

Čaša je mesto njegovog identiteta

konačno oslobođeno ono u njoj intezivno diše i razvija se, našim čulima otkriva svoje tajne. Zato nije svejedno u kakve ga čaše ulivamo. Naučno je dokazano da neke čaše omogućavaju da se oseti samo 15 do 20 odsto, a neke čitavih 70 do 80 odsto njegovih aroma. Dobro vino uliveno u loše ili neprikladne čaše gubi mnogo na kakvoći, a slabije se vino čak poboljšava ako ga serviramo kako treba. Naravno, ovo poslednje ne opravdava ono prvo, zato uvek, bez iznimke, moramo imati na raspolaganju odgovarajuće čaše. Prva preporuka koju treba slediti je da treba izbgavati, brušene, gravirane i ukrašene čaše, kao i čaše komplikovanog oblika i one sa bojenim staklom.

Čaše moraju biti od čistog, svetlog i tankog stakla, da su elegantne forme, sa nožicom, što omogućava prstima da su što dalje od njenog tela. Ne smeju da budu previše male: za crno vino obično su veće nego za belo, a nikada se ne smeju puniti do vrha. Najbolji oblik je pomalo jajolik: otvor čaša za crno obočno je uži nego za belo, a razlog je zato što je tako moguće osetiti miris vina. Čaša mora da bude apsolutno suva i ne sme da ima nikakav neprijatan miris (deterdženta, hlorisane vode i sl) da se ne bi izmenio miris vina. O čašama za pojedina vina, kao i za vina nekih vinskih krajeva, nekom drugom prilikom. Uz još jedan savet: da bi vino u potpunosti blistalo u čaši najbolje je da stoljnak bude beo.

Petar Samardžija

Instagram

IZDVAJAMO

SFERA Otirači
Vranac termo rolneVranac termo rolne
Basta prometBasta promet
MIBMIB