Obilazeći i razgovarajući sa ugostiteljima, saznao sam da veliki broj kolega nije upoznat da postoji Udruženje ugostitelja Novog Sada, UGONS. 

Shodno tome, želja mi je da vas upoznam sa istorijatom i radom udruženja. 

Prvi podaci koje imamo datiraju iz 1934. godine, sa skupštine Udruženih ugostitelja, a čiji je zadatak bio da okupi što veći broj ugostitelja i kroz razgovor, te razmenu ideja poboljšaju ugostiteljsku ponudu. 

U toku 1936. godine pojavljuje se podatak da je 11 novosadskih ugostitelja kupilo kuću u Miletićevoj ulici na broju 20 i poklonilo Udruženju, da bi tu mogli da se skupljaju i da se vodi kao sedište Udruženja ugostitelja Novog Sada. 

Kasnije, zbog rata, Udruženje nije radilo i posleratni podaci se pojavljuju tek 1946. godine, a što se zvanično uzima kao početak rada današnjeg UGONS-a. Tokom godina, Udruženje je radilo i rešavalo probleme rada samostalnih ugostitelja. 

Moja saznanja iz tog perioda su veoma slaba, ali ću vam nešto od toga, što znam, preneti. Tokom 80- tih godina prošlog veka, dolazi do veoma brzog razvoja samostalnog ugostiteljstva, a samim tim i većeg značaja Udruženja ugostitelja Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Saznao sam i da su skoro svi ugostitelji tog perioda vodili knjige u sklopu Udruženja, te da su svi po zakonu morali da plaćaju članarinu kroz takozvani komorski doprinos, a koji je iznosio, ako sam dobro informisan 0,1% od dnevnog prometa koji je tadašnji SDK- a po automatizmu skidao sa računa i uplaćivao Privrednoj komori, koja je onda prosleđivala sredstva udruženjima, u zavisnosti od delatnosti kojom se preduzetnik bavio. Tada su zakoni bili jasni i bilo je zakonski uređeno da morate biti član svog esnafskog udruženja.

Koliko je meni poznato Udruženje je u tom periodu imalo i neka ovlašćenja, od strane vlasti, tako da ste za sve informacije mogli da dođete u Udruženje i da ih dobijete, jer je osim računovodstvene službe, Udruženje imalo i pravnu službu, te dobijalo od Privredne komore sve nove zakone, izmene pravilnike i slične regulative. Takođe, postoji dokumentacija da je Udruženje davalo svojim članovima beskamatne kredite za poboljšanje usluge, kupovinu novih mašina, adaptacije i slično.

Početkom 90-tih dvadesetog veka, po zakonu Udruženje ulazi u sastav Privredne komore i tu postaje sektor za ugostiteljstvo. Nakon toga krajem 90-tih, ponovo se izdvaja po zakonu i ostaje bez tog dotadašnjeg redovnog prihoda iz komorskih doprinosa i postaje kao što je i na početku bilo – Udruženje građana, koje se bavi ugostiteljskom delatnošću i koje se finansira na osnovu dobrovoljnog učlanjenja, odnosno uplate članarine.

Upoznat sam sa radom Udruženja od 2002. godine. Kako u prethodnom periodu Udruženje nije imalo nekih prevelikih angažmana, jer je svako završavao svoje probleme svojim vezama i vezicama, a Udruženje nije imalo članstvo, ugostitelji nisu znali da postoji i Udruženje je praktično bilo pred gašenjem. 

Te, 2002. godine, neke od starijih kolega su pozvali tridesetak ugostitelja na sastanak, koji je održan na Spensu, u Žernosu i tu je dogovoreno da se svi priključe Udruženju i da se počne raditi na rešavanju ugostiteljskih problema. Kako ni tada nije postojalo dovoljno sredstava, svaki od tih tridesetak članova samostalno je finansirao rad Udruženja. Takođe, ovaj sastanak je rezultovao da se posle dužeg vremena održi skupština i izaberu organi, te da se krene sa aktivnim radom.

Od tada je urađeno i mnogo, i malo. Rešene su neke takse na lokalnom nivou. Učestvovali smo u rešavanju problema sa letnjim baštama. Uprava za komunalne poslove je zajedno sa predstavnikom Udruženja rešavala i crtala bašte u centru grada, kako bi što više ugostitelja moglo da ima baštu u Zmaj Jovinoj ulici. Tu se kao i uvek javljao problem tipa – “zašto meni skraćuješ, da bi on dobio više?” i tome slično. Ali, nekako je ipak uspelo i sada je to donekle dovedeno u, kakav takav, red. 

Moram da napomenem da su nam 2003. godine bili u poseti predstavnici ugostitelja iz Beograda, a sa željom da im pomognemo, da i oni naprave svoje Udruženje, jer se čulo da se u Novom Sadu nešto pozitivno dešava.

Početkom 2004. godine trebalo je da, već od januara, počne fiskalizacija. Zahvaljujući UGONS- u, i kolegama iz Beograda fiskalizacija je prolongirana šest meseci. Za to vreme je Udruženje organizovalo veliki broj prezentacija proizvođača fiskalnih  uređaja i proizvođača programa za fiskalizaciju, te dobilo ozbiljne popuste za sve članove Udruženja. U međuvremenu su rešavani problemi na lokalnom nivou. Uspeli smo da, zajedno sa gradskom vlasti, učestvujemo u izradi pravilnika o prostornom uređenju grada (koji je uz manje izmene i danas na snazi). Učestvovali smo u donošenju rešenja problema znanog kao muzički dinar. Takođe smo učestvovali u donošenju zakona o bezbednosti hrane itd.

Postali smo članovi Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca Srbije, zatim članovi smo parlamenta preduzetnika pri Privrednoj komori Srbije, članovi skupštine Unije poslodavaca Srbije, članovi svih tela u državi koje se tiču ugostiteljstva. Jedno smo od najaktivnijih udruženja u Srbiji i sa ponosom kažem, da na koji god sastanak i koji god grad  da odemo, svi znaju da su novosađani ti koji su upoznati sa problematikom ugostiteljstva, ali i imaju pripremljena rešenja. 

Tako je i sa pravilnikom za PP zaštitu, sa naplatom Analiza koje su ispravne, sa zapošljavanjem studenata i slično. 

U međuvremenu smo pokrenuli i ovaj časopis – NSugostitelj, u kom želimo da predstavimo šta sve novosadski ugostitelji rade i da utičemo na sliku koja prati ugostiteljstvo. Iz istog razloga smo pokrenuli i naš sajt, na kom se u elektronskom formatu bavimo problemima, ali i rešenjima, ugo- stiteljskih problema – www.ugons.rs

Na našem sajtu možete pronaći sve informacije važne za vaše poslovanje, kao i besplatno oglašavanje vaših objekata, ali i događaja koje priređujete. Cilj UGONS-a je da svaki ugostitelj oseti ponos, zadovoljstvo i benefite, jer je član svog udruženja.